Nemogućnost uriniranja i defeciranja kod pasa i mačaka
Otežano ili onemogućeno uriniranje kod pasa i mačaka nastaje iz nekoliko razloga, a jedan od najčešćih je opstrukcija urinarnih puteva urinarnim kamenjem ili kristalima. Kod mačaka opstrukcija uretre, koja za posledicu ima nemogućnost ili otežano uriniranje, spada u sindrom pod nazivom FLUTD (Feline lower urinary tract disease) i česta je pojava u veterinarskoj praksi.
Najčešće se javlja kod nekastriranih mačora, a za posledicu može da ima potpunu blokadu protoka mokraće od bešike ka spoljašnjoj sredini i stanje je koje zahteva hitnu veterinarsku intervenciju iz razloga što može da dovede do poremećaja na nivou celog organizma. Vlasnici mogu da primete pokušaje nameštanja u pesku u položaj za uriniranje, sa izlaskom male količine urina koji često može da bude crvene boje (hematuria — krv u urinu). Proces uriniranja je izuzetno bolan, te se životinja često glasno oglašava, moguće je da urinira i van mesta predviđenog za to. Ukoliko se kod mačora primete ovakve promene, potrebno je da hitno bude upućen kod veterinara radi sprovođenja deblokade urinarnih puteva i stabilizacije opšteg stanja pacijenta. Zbog opstrukcije, dolazi do sistemskih promena u vidu disbalansa u elektrolitima, nemogućnosti izlučivanja štetnih materija iz organizma putem urina, te zadržavanja istih. Nakon stabilizacije pacijenta i deblokade, često su potrebne intenzivna nega i detaljne analize koje bi nam rekle razlog opstrukcije i da li postoji mogućnost preveniranja problema promenom ishrane, davanjem medikamentozne terapije ili promenom načina držanja životinje, kao i da li je potrebna hirurška intervencija za trajno rešavanje postojećeg problema. Kod ženki mačaka problemi ove prirode se zbog veličine urinarnog trakta javljaju ređe. Takođe, pojava kod mužjaka pasa je daleko češća nego kod ženki i može da zahteva sličnu intervenciju kao kod mačora.
Opstipacija ili konstipacija se često javljaju kod kućnih ljubimaca, posebno kod mačaka. Odlikuju se bolnom ili odsutnom defekacijom i oštećenim debelim crevom. U težim slučajevima klistiranje je neophodno. Kada je debelo crevo trajno rašireno i sa hipomotilitetom (megakolon), hiruška sanacija problema je neophodna, ali se izvodi sa neizvesnom prognozom. Konstipacija označava retko ili teško evakuisanje izmeta, koji je obično suv i tvrd. U većini slučajeva problem se lako rešava; međutim, kod oslabljenijih životinja prateći klinički znaci mogu biti ozbiljni. Kako izmet duže ostaje u debelom crevu, postaje suvlji, tvrđi i teže prolazi. Opstipacija je zatvor, koji karakteriše nemogućnost evakuacije mase suvog, tvrdog fekalnog sadržaja. Megakolon je patološko stanje hipomotiliteta i širenja debelog creva koje rezultira zatvorom. Kod nekih slučajeva opstipacije, mačke u potpunosti gube apetit, postaju nezainteresovane za okolinu i ugroženo im je opšte stanje organizma. Zbog toga je intervencija veterinara od presudnog značaja, a ogleda se u stabilizaciji pacijenta i odstranjivanju sadržaja iz creva. Kod pasa, problem opstipacije i konstipacije se često dešava kada se u ishrani pasa nalaze kosti, te pored neprohodnosti creva, zbog delova kostiju koji se progutaju prilikom žvakanja, može doći i do oštećenja zida creva i neretko je za te pacijente potrebna hirurška intervencija.