Iznenadni gubitak vida kod mačaka

Šta je iznenadni gubitak vida?

Vlasnici uglavnom primete da njihov ljubimac odjednom gubi orijentaciju u prostoru i udara u nameštaj ili zidove. Nevoljno se kreće i postaje mirniji i povučeniji, pa čak ne želi ni da ustane. Ponekad slepilo postaje očigledno ukoliko se stvari pomere sa stalnog mesta u domu (pa mački ne može pomoći sećanje rasporeda). U tim situcijama je moguće da je mačka već izvesno vreme slepa, ali da vlasnik nije primetio jer se mačke dobro snalaze bez vida. Ponekad, u zavisnosti od toga koje je primarno oboljenje dovelo do slepila, može da se primeti i promena na samom oku – prisustvo krvi, promena boje rožnjače, uvećanje očne jabučice...

Koji su uzroci gubitka vida kod mačaka?

Iznenadni gubitak vida kod mačaka najčešće nastaje usled određenih sistemskih stanja i sistemskih bolesti. Najčešći je razlog povećan sistemski krvni pritisak (hipertenzija), koja dovodi do odvajanja retine (mrežnjače) oka. Pored toga, slepilo kod mačaka može da nastane i kao posledica virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, ali i dejstva određenih toksičnih materija. Antibiotici iz grupe fluorohinolona pri dugotrajnoj upotrebi mogu da uzrokuju slepilo kod mačaka. Iz ovih razloga, anamneza je od izuzetnog značaja, kao i dalja dijagnostika. Nekontrolisano povećanje intraokularnog pritiska (glaukom), koji dugo traje, dovodi do ireverzibilnih promena na očnom nervu, koje završavaju slepilom.

Da li se vid može vratiti?

U nekim slučajevima vid se može vratiti, ali je prognoza veoma neizvesna. Potrebno je da se što pre utvrdi uzrok, uradi dijagnostika i započne terapija koja će delovati na primarni uzrok slepila.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Uveitis mačaka

Šta je uveitis i kako se manifestuje?

Uveitis predstavlja upalu unutrašnjih struktura oka (prednjih struktura ili zadnjih struktura oka ili svih struktura koje učestvuju u građi oka). Uveitis uglavnom nastaje kao posledica sistemskog oboljenja, koje se manifestuje na oku. Najčešće su kod mačaka posledica infektivnih bolesti (FIV, FeLV, FIP), pa je kompletan opšti pregled i dijagnostika (koja se ne odnosi samo na pregled oka) veoma bitna za uspostavljanje dijagnoze primarnog oboljenja i primene odgovarajuće terapije.

Pored infektivnih bolesti, neoplazije, odnosno tumori, mogu da uzrokuju uveitis. Ove neoplazije mogu biti primarno locirane u očnoj jabučici, ili mogu biti metastaze tumora drugih tkiva/organa. Ponekad su uzročnici uveitis isključivo bolesti oka (traume, ulceri, katarakta) a ponekad se uzrok uveitisa ne može utvrditi (idiopatski uveitis).

Kada se dijagnostifikuje uveitis, veterinarski oftalmolog će najverovatnije uputiti pacijenta na dodatne pretrage koje uključuju analizu krvne slike, biohemiju, rendgen grudnog koša i ultrazvuk abdomena.

Simptomi uveitisa

Uveitis se klinički manifestuje suženjem zenice, navlačenjem (protruzijom) trećeg očnog kapka, promenom boje oka, žmirkanjem i treptanjem, slabljenjem ili apsolutnim gubitkom vida, a ponekad i povećanjem očne jabučice.

Vlasnik zapaža crvenilo oka, mutnu rožnjaču, intenzivno suzenje ili pojavu iscedka. Ovi simptomi mogu, ali ne moraju biti praćeni sistemskim kliničkim znacima.

Koje su komplikacije uveitisa?

Komplikacije uveitisa nastaju usled hroničnog inflamatornog procesa, koji se u oku dešava. Upala dovodi do brojnih komplikacija: promena na rožnjači – gubitak transparentnosti (uzrokuje slabljenje ili apsolutni gubitak vida), formiranja katarakte na očnom sočivu, sekundarnog glaukoma uz buftalmus (povećanje očnog pritiska, koje dovodi do povećanja očne jabučice), kao i do odvajanja mrežnjače – što dovodi do apsolutnog slepila i gubitka oka kao organa.

Kako se sprovodi terapija?

Nakon detaljnog oftalmološkog i opšteg zdravstvenog pregleda životinje, veterinar donosi odluku o terapiji, koja uključuje kombinaciju sistemskih lekova i kapi za oči. Cilj terapije je delovanje na primarni uzrok, ali i kontrola upalnih procesa u očnoj jabučici. Iz navedenih razloga, terapija uveitisa nije uniformna za svaku životinju, već se razlikuje u zavisnosti od primarne bolesti.

Prognoza, takođe, zavisi od primarnog oboljenja, kao i od hroniciteta (trajanja) intraokularne upale i komplikacija, koje su posledično nastale.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Herpes virusne i hlamidijalne infekcije oka kod mačaka

Ko su uzročnici i koji su klinički znaci?

Uzročnik je mačiji Herpes virus (FHV-1) i bakterija Chlamidia felis. Poznato je da 99% mačije populacije ima antitela na Herpes virus, ali se klinička slika ne manifestuje kod svake jedinke isto, i znaci bolesti mogu biti različiti.

Herpes virus pravi najviše problema kod mladih mačaka, u domaćinstvima sa većim brojem mačaka, kod mačaka iz azila i prihvatilišta, i imunokompromitovanih jedinki (životinje podložne stresu, gravidne i životinje u laktaciji, kao i životinje na terapiji kortikosteroidima).

Vlasnici kod svog ljubimca mogu da primete pojačano suzenje i krmeljanje, pojavu žutog do zelenog iscedka, zatvaranje oka, navlačenje trećeg očnog kapka, crvenilo konjunktiva i njihovo oticanje, treptanje i žmirkanje, promenu boje oka, zamućenje rožnjače, rane i defekte na rožnjači, smanjenje vida.

Kod starijih životinja su klinički znaci slabije izraženi i najčešća manifestacija je pojava pojačanog suzenja. Mlađe životinje često pokazuju ozbiljnu kliničku sliku – uz suzenje vlasnik uočava promenu boje i promenu površine rožnjače. Kod mladih životinja su česte komplikacije poput perforacije rožnjače, koja može da dovede do gubitka vida i gubitka oka kao organa.

Pored simptoma vezanih za oči, mogu se javiti i respiratorni znaci koji uključuju iscedak iz nosa, otežano disanje i krkljanje, kašalj itd.

Kako se postavlja dijagnoza oboljenja?

Bolesti oka Veterinar će uraditi kompletan oftalmološki pregled. Fluorescinsko bojenje je od izuzetnog značaja, jer ukazuje na patognomonične promene-dendritične ulcere rožnjače. Potrebno je uzeti uzorak za citološko ispitivanje.

Kako se sprovodi terapija?

Terapija zavisi od težine kliničkog slučaja. Pacijent koji ima izražene simptome će biti podvrgnut sistemskoj terapiji, koja uključuje antivirusne lekove i antibiotike. Topikalno se primenjuju antibiotske kapi.

Ukoliko su promene na rožnjači ozbiljne i ekstenzivne, oftalmolog će predložiti hiruršku sanaciju defekta, kako bi Vašem ljubimcu sačuvao oko i vid. Jednom inficirana jedinka doživotni je nosilac virusa i svaki stres može dovesti do pada imuniteta i kliničke slike infekcije.

Zato je važno izbegavati stresogene situacije – životinja treba da je na sigurnom mestu, bez promena okruženja. Transport, promenu vlasnika i okruženja treba izbegavati, ukoliko je to moguće. Takođe, ove mačke je potrebno odvojiti od drugih, ukoliko se drže u prostoru sa više životinja.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Melanom irisa kod mačaka

Šta su melanoza i melanom irisa?

Melanom i melanoza predstavljaju pojavu tamnog prebojavanja šarenice (irisa) mačaka. Vlasnici mogu da uoče ograničena ili difuzna područja crvenog, crvenkasto-braonkastog, braon ili crnog prebojavanja. Iako se u početku manifestuju isto, postoje ključne razlike između melanoze i melanoma.

Melanoza predstavlja benignu promenu, koja ne ugrožava vid/oko i ne daje metastaze na druge organe. Za razliku od melanoze, melanom je invazivna neoplazija, koja vremenom raste i invadira ostale intraokularne strukture, narušavajući funkcionisanje oka kao organa, čime je ugrožen vid i oko kao organ.

Kako oftalmolog dijagnostikuje melanom i melanozu?

Potrebno je od vlasnika dobiti podatke o tome kada se promena prvi put uočila, da li je kroz određeni vremenski period rasla i menjala se, da li mačka na to oko vidi ili ne. Nakon obavljenog detaljnog oftalmološkog pregleda, veterinar će uzeti u obzir karakteristike same promene, koja je na zenici uočena.

Razmatraće se reljefna površina i da li prominira u prednju očnu komoru, da li u prednjoj očnoj komori imamo prisustvo pigmentisanih ćelija, kao i da li postoji posledični uveitis (zapaljenje unutrašnjih struktura oka). Ponekad, oftalmolog će promenu fotografisati i pratiti je na narednim pregledima. Ukoliko je promena stabilna, ne menja se i ne raste, najverovatnije se radi o melanomu, ali su kontrole i dalje neophodne.

Melanom je karakterisan rastom, prominiranjem u prednju očnu komoru, izazivanjem uveitisa, kao i invazijom ostalih intraokularnih struktura. Zbog toga, kao dodatna dijagnostička metoda može da se radi ultrazvuk. Definitivnu dijagnozu oftalmolog postavlja nakon biopsije i patohistološkog pregleda.

U literaturi je poznato da melanom može da da metastaze na druga tkiva i organe, pa je potrebno da se urade dodatne dijagnostičke metode – rendgen toraksa i ultrazvuk abdomena.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Glaukom kod mačaka

Šta je glaukom i kako nastaje?

Glaukom predstavlja stanje u kom dolazi do povećanja intraokularnog pritiska preko 25 mmHg. Glaukom kod mačaka

Glaukom može biti primaran ili sekundaran. Primarni glaukom je genetski prenosiv, uslovljen je anatomskim i fiziološkim karakteristikama oka, tačnije promenama na sistemu oka koji je zadužen za oticanje i drenažu produkovane očne vodice. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica određenih bolesti oka koje dovode do gubitka funkcije drenažnog sistema oka (najlešće kao posledica tumora oka, upale oka, perforacije rožnjače, katarakte…) Kod mačaka je čest sekundarni glaukom.

Kako vlasnik može da primeti glaukom?

Povećanje količine očne vodice dovodi do posledičnog povećanja dimenzija oka (buftalmus), promene boje oka – oko deluje zamućeno, beličasto do plavo, a životinja može da ispoljava bolnost češanjem i trljanjem pogođenog oka. Ukoliko se radi o hroničnim slučajevima (koji dugo traju) usled pritiska na očni nerv može doći do apsolutnog slepila.

Da li je moguća terapija?

Pri postavljanju dijagnoze, bitno je utvrditi da li se radi o primarnom ili sekundarnom glaukomu. U oba slučaja su uključene kapi za kontrolu intraokularnog pritiska. Ono što je bitno uvek napomenuti vlasniku, da medikamentozna terapija predstavlja samo privremeno rešenje, jer kapi mogu da imaju terapijsko dejstvo samo određeni vremenski period. Nakon toga je potrebno uraditi hirurgiju, koja se sastoji u sprečavanju dalje produkcije očne vodice, kao i u olakšavanju njenog oticanja, pri čemu se intraokularni pritisak redovno kontroliše. Ukoliko su promene već dovele do slepila, a oko je buftalmično (uvećano) i bolno, a kao takvo predstavlja izvor hronične inflamacije i nelagode životinji, oftalmolog može predložiti enukleaciju (hirurško uklanjanje očne jabučice).

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Eozinofilni keratokonjunktivitis mačaka

Kako se manifestuje eozinofilni keratokonjunktivitis?

Eozinofilni keratokonjunktivitis, koji predstavlja autoimuno oboljenje rožnjače s nakupljanjem eozinofilnog infiltrata, manifestuje se pojavom beličastih naslaga na rožnjači. Vlasnici najčešće promenu primete kao postojanje zamućenja ili beličastih naslaga na oku (tačnije na površini rožnjače), koja se vremenom širi i zauzima sve veću površinu rožnjače. Boja može da varira od bele do beličasto-žućkasta, a na rožnjači uočavamo i prisustvo krvnih sudova (neovaskularizaciju). Kerakonjuktivitis kod mačaka

Ovo oboljenje se u literaturi dovodi u vezu sa Herpes virusnom infekcijom.

Kako se uspostavlja dijagnoza eozinofilnog keratokonjunktivitisa?

Nakon kompletnog oftalmološkog pregleda, veterinarski oftalmolog će pristupiti uzimanju uzorka za citologiju. Na citološkom preparatu je potrebno pronaći eozinofile, mada negatian citološki nalaz ne isključuje ovo oboljenje.

Da li je moguće izlečenje?

Kompletno izlečenje oka tj. rožnjače nije moguće, ali se bolest korišćenjem imunosupresivnih kapi može redukovati i držati pod kontrolom. Nakon nekog perioda moguće je da će terapija morati da se modifikuje, da se lek promeni, uvede novi medikament ili primenjuje kombinacija nekoliko lekova. Bolest se uz odgovarajuću terapiju, redovne kontrole i odgovornog vlasnika može uspešno kontrolisati.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Ulcer rožnjače kod mačaka (kornealni ulcer)

Šta su ulceri i kako se manifestuju?

Ulceri predstavljaju ,,rane’’ na površini rožnjače. Mogu da nastanu kao posledica infekcije Herpes virusom i/ili Hlamidijom, usled postojanja entropijuma (kada se očni kapci uvrću prema površini rožnjače i mehanički je oštećuju, ostavljajući posledično ulcerozne promene), kao posledica povrede i traume oka stranim telima.

Ono što vlasnik kod svog ljubimca najčešće primeti jeste da je oko, koje ima ulcer, drugačije boje. Životinja to oko može češati i trljati, žmirkati i ili oko držati u potpunosti zatvoreno (blefarospazam). Periokularna regija i površina kapaka je vlažna usled pojačanog suzenja (epifora), a moguće je da se uoči i iscedak žute do žuto-zelene boje, koji u potpunosti slepljuje kapke.

Koje su komplikacije ulcera?

Ulceri mogu biti različiti po svojoj ,,ozbiljnosti“, odnosno, mogu zahvatati različite dubine rožnjače. Mogu biti površinski (superficijalni), stromalni ili su oštećenja ekstenzivna i ogoljena je descemetove membrane (poslednji sloj rožnjače). Takođe, ulceri mogu biti i inficirani (kontaminirani bakterikama i njihovim produktima), pri čemu dolazi do topljenja (malacije rožnjače).

U zavisnosti od tipa ulcera, odnosno dubine rožnjače koja je zahvaćena, kao i od prisustva (ili odsustva mikroorganizama) ulceri mogu biti u potpunosti sanirani bez vidljivih posledica, ali se na mestu ozbiljnijih ulcera (nakon zaceljenja) može uočiti beličasto tkivo – ožiljak. Ponekad se usled postojanja ulcera, javlja i intraokularna upala - uveitis, koja zahteva dodatnu terapiju.

Kao najteža komplikacija javlja se perforacija oka (rožnjače) sa posledičnim isticanjem očne vodice i sužavanjem prednje očne komore. Ova komplikacija, ukoliko se što pre hirurški ne zbrine, vodi u drudge ozbiljne komplikacije (uveitis, glaukom, endoftalmitis), koje uzrokuju gubitak vida i oka kao organa.

Kako se sprovodi lečenje ulcera?

Terapija ulcera je topikalna (stavljanje kapi u oko), ali i kombinovana – hirurška i medikamentozna. Ukoliko su ulceri nastali kao posledica Herpes virusne i Hlamidijalne infekcije, veterinar oftalmolog će predložiti sistemsku terapiju antivirusnim lekovima i antibioticima. Uvek je bitno odrediti primarni razlog nastanka ulcera, kao i dubinu i stepen oštećenja rožnjače.

Ukoliko su defekti superficijalni, mogu lako zarasti uz samo primenjivanje antibiotiskih kapi. Ukoliko se radi o dubokom stromalnom ulceru ili descemetocele, koji su uglavnom kontaminirani sa mikroorganizmima, oftalmolog će predložiti hirurgiju rožnjače, pri čemu se koriguje defekt.

Ako je razlog nastanka ulcera postojanje entropijuma, uz hirurgiju rožnjače se radi hirurgija entropijuma (plastika kapaka kojom se oni vraćaju u fiziološki položaj). Ukoliko se ulcer na vreme primeti i sanira, prognoze su dobre.

Bolesti oka kod mačakaRead more...

Sekvestar rožnjače kod mačaka?

Šta je skvestar rožnjače i kada se javlja?

Kornealni sekvestar, odnosno, sekvestar na rožnjači predstavlja tamno prebojeno područje, odvojenog, nekrotizovanog tkiva rožnjače. Najčešće se javlja kod mačaka, dok se kod pasa nalazi retko. Kod mačaka je najčešće prisutan kao posledica Herpes virusne infekcije.

Primećeno je da egzotične, brahicefalične mačke, često imaju ovaj problem. Anatomija orbite i kapaka (plitka orbita, izbačene očne jabučice, iritacija dlakama s kapaka i prisustvo entropijuma) dovode do pojave sekvestra.

Šta vlasnik može da primeti kod mačke sa sekvestrom rožnjače?

U početku može da se javi blago do izraženo suzenje, žmirkanje i zatvaranje oka. Vlasnik primeti da rožnjača menja boju, postaje zamućena, a kasnije da se na rožnjači pojavljuju tamna područja. Kornealni sekvestar je žuto-braon, do katran crne boje i može da zauzima manja područja na rožnjači ili da pokriva većinu njene površine.

Nakon ,,otpadanja’’ sekvestra ostaje ulcer (rana, čir) na rožnjači, pa se zatim formira na istom mestu novi sekvestar. Nekada odvajanjem dubokog sekvestra nastaje perforacija rožnjače i isticanje očne vodice iz oka sa brojnim komplikacijama.

Kako se rešava problem kornealnog sekvestra?

Terapija kornealnog sekvestra je hirurška. Pored toga, potrebno je terapirati i Herpes virusnu infekciju, ukoliko se utvrdi da je sekvestar nastao kao posledica infekcije. Ako je razlog anatomija kapaka i prisustvo entropijuma, potrebno je uraditi i blefaroplastiku (hiruršku sanaciju problema kapaka), pri čemu se isključije dalje iritabilno dejstvo dlačica s kapaka na rožnjaču.

Bolesti oka kod mačakaRead more...