Promene na očnim kapcima kod pasa
Očni kapci predstavljaju značajnu zaštitu svih struktura oka. Svaka anomalija očnih kapaka (laceracija, tumori, anatomski defekti) može dovesti do gubitka njihove funkcije, a rožnjača tada postaje izložena negativnim uticajima spoljne sredine.
Ožiljno tkivo na kapku posle zarastanja povrede ili tumori kapaka mogu dovesti do mehaničkih povreda rožnjače. Svako uvrtanje kapaka ka očnoj jabučici može dovesti do ozbiljnih ozleda rožnjače (ulcera), pojave krvnih sudova i ožiljnog tkiva, a to su sve promene koje ugrožavaju prozirnost rožnjače – dakle i vid, ali i zdravlje čitavog oka, jer je rožnjača prvi omotač oka okrenut ka spoljnoj sredini, koji štiti unutrašnje strukture oka.
Entropijum kod pasa
Entropijum predstavlja uvrtanje očnih kapaka ka površini oka. Može biti zahvaćen gornji, donji očni kapak ili oba. Može se ispoljiti na jednom oku, a posle izvesnog vremena na drugom. Pojedine rase su sklone entropijumu. Kada se uvrnu očni kapci, trepavice i dlake sa očnih kapaka mehanički oštećuju rožnjaču.
Kako se uočava entropijum?
Ovo stanje dovodi do pojave bolnog oka, pa vlasnik može primetiti da pas žmirka, pojačano suzi ili krmelja. Nekada psi drže oko zatvoreno, a kada vlasnik silom otvori oko može primetiti belu rožjaču (ovo je posledica iritacija oka, što dovodi do otoka rožnjače, koja tada menja boju u plavičastu ili beličastu).
Koje su posledice entropijuma?
Entropijum može dovesti po pojave ulcera na rožnjači, koji ponekad mogu biti izuzetno duboki, pa može nastati perforacija rožnjače, odnosno izlivanje očne vodice, kao i uzrokovati druge posledične komplikacije.
Kod nekih pasa se uočava ožiljno tkivo (beličasto), kao i krvni sudovi ili tamni pigment kao posledica hronične iritacije. Rožnjača može da toliko izgubi svoju prozirnost, da nije moguće uočiti šarenicu niti zenicu posmatranjem oka psa.
Kako se sanira entropijum?
Kod vrlo mladih pasa može se izvršiti privremeno postavljanje šavova kako bi se korigovao entropijum. Nekada je nakon toga, sazrevanjem psa, moguće spontano korigovanje entropijuma. Uglavnom je neopodna hirurgija za rešavanje problema entropijuma, a svaka rasa (i svaka individua unutar rase) zahteva poseban pristup i pažljiv odabir hirurške procedure. Kod nekih rasa pasa (šar pei, čau čau, engleski buldog) je potrebno obaviti kombinovane operacije kako bi se ispravio entropijum.
Kod nekih rasa je entropijum prisutan na samo jednom delu kapka, pa je potpuno drugačiji pristup sanaciji problema (npr. medijalni entropijum kod mopsa). Videti više o operaciji entropijuma kod pasa u odeljku ,,Hirurgija entropijuma’’.
Entropijum kod mladog psa rase kane korso (strelica). Pas pokazuje znake iritacije oka (suzi i žmirka).
Mačke isto mogu imati problem sa entropijumom. Neke rase mačaka su sklone entropijumu
Ektropijum kod pasa
Ektropijum predstravlja izvrtanje očnih kapaka ka spolja. Ovo stanje može dovesti do hronične iritacije oka usled prekomerne izloženosti rožnjače i konjunktive spoljnoj sredini i preteranog isušivanja oka. U terapiji je obično dovoljno samo ukapavanje veštačkih suza da bi se smanjila nelagoda.
U nekim slučajevima može biti potrebna hirurška korekcija. Kod nekih rasa pasa je česta pojava kombinacije entropijuma i ektropijuma na istom očnom kapku, samo u različitim delovima kapka.
Tumori (neoplazije) očnih kapaka
Pojava neoplazija na očnim kapcima može dovesti do iritacije rožnjače, pojave ulcera i ožiljaka na rožnjači. Tumor može uništiti rub kapka, pa i čitav očni kapak. Većina tumora očnih kapaka kod pasa je benigna i dovoljno je samo hirurški ih ukloniti. Ukoliko je rub očnog kapka oštećen, treba ga hirurški rekonstruisati, da bi kapak nastavio da obavlja svoju ulogu. Ponekad se na očnim kapcima mogu javiti maligne neoplazije, koje zahtevaju agresivnu medicinsku i hiruršku terapiju.
Često tumori očnih kapaka ne liče vlasnicima na neke neoplastične procese, a ponekad neki upalni procesi (bakterijski, parazitski, autoimuni) liče na neoplazije.
Da bi znali da li je u pitanju neoplazija, da li je benigna ili maligna, može se uzeti uzorak tkiva za citološko ispitivanje ili biopsija za patohistološku analizu. Najsigurnije je nakon hirurškog uklanjanja masu poslati na patohistološki pregled da bi se postavila dijagnoza, i ukoliko je neophodno, uključila dodatna terapija.
Upala očnih kapaka
Zašto dolazi do upale očnih kapaka?
Upala očnih kapaka (Blepharitis) može biti fokalni (hordeolum i granulomatozni blefaritis), pri čemu dolazi do upale jedne ili više Meibomovih žlezda, ali može da se razvije i kao difuzni problem, koji uzrokuje inflamaciju cele margine očnih kapaka. Može se javiti kao primarni problem, ali i kao jedna od manifestacija generalizovanog oboljenja kože. Shodno tome, uzroci blefaritisa su isti kao i uzroci dermatitisa.
Mogu biti infektivne prirode uzrokovani parazitima (Demodex, Sarcoptes, larve Cutebre, larve Hipoderme), bakterijama (Staphylococcus spp, Streptococcus spp. i druge), gljivicama (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes i Malassezia pachydermatis), kao i nekim protozoama (Leishmania infantum). Uzroci su često imunološke prirode, od alergija do autoimunih bolesti, kao i vaskularne i nutritivne prirode.
Kako prepoznati upalu očnih kapaka?
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od uzročnika i dužine trajanja bolesti. Od simptoma se najčešće javljaju izražen otok i crvenilo očnih kapaka, žmirkanje i suzenje. Često je blefaritis praćen i upalom konjunktive (blepharoconjunctivitis). U kliničkoj slici se mogu javiti i periokularna alopecija (gubitak dlake oko očiju), čvorići, erozije, ljuspe, kraste i ožiljci na kapcima. Psi pokušavaju da češu kapke šapama ili trljaju oči o nameštaj.
Terapija upale očnih kapaka
Da bi terapija bila uspešna, mora se utvrditi tačan uzročnik bolesti. Ukoliko se sumnja na bakterijski ili gljivični blefaritis, radi se citološki i mikrobiološki pregled. Demodeks se dijagnostikuje struganjem kože, a lajšmanija serološkim ili PCR testom.
Atopijski dermatitis se potvrđuje intradermalnim kožnim testom, a autoimune bolesti histopatološkim pregledom uzorka tkiva uzetog biopsijom. Svaki uzročnik ima svoju specifičnu medikamentoznu terapiju, koja može biti lokalna i/ili sistemska. Dužina terapije zavisi od uzroka i može trajati mesecima, pa čak i doživotno (autoimuna oboljenja)
Distihije
Šta su distihije?
Distihije su dodatne (prekobrojne i patološke) trepavice koje izlaze iz otvora Meibomovih žlezda, na samom rubu očnih kapaka. Ovo je često nasledno oboljenje pasa i pojavljuje se kao problem već u prvim mesecima starosti životinje. Poznato je da postoji rasna predispozicija, tako da najčešće obolevaju koker španijeli, bokseri, engleski buldozi, jorkširski terijeri i psi rase ši-cu.
Simptomi koje ispoljava pas sa distihijama
Distihijaza ne mora izazvati probleme s okom, ali može, što zavisi od dužine, broja i pravca pružanja tih prekobrojnih trepavica. Ukoliko trepavice mehanički oštećuju površinu oka, javiće se blefarospazam (nevoljno treptanje i grčenje očnih kapaka), pojačano suzenje i, neretko, keratitis i ulcer rožnjače.
Kako se rešava problem distihija?
Ukoliko prave problem, dlake se moraju ukloniti, a dlačni folikuli trajno uništiti. Ručna depilacija predstavlja samo trenutno rešenje, zato se mora trajno ukloniti dlačni folikul, a to postižemo smrzavanjem dlačnog folikula (krioepilacijom) ili uništavanjem dlačnog folikula elektrolizom. Lasersko uništavanje distihija, termokauterizacija ili hirurška resekcija dlačnih folikula se ne preporučuje, zbog mogućnosti oštećenja ruba očnih kapaka i posledičnog razvoja ulcera na rožnjači.
Ektopična cilija (trepavica)
Šta je ektopična cilija?
Ektopična cilija predstavlja pojavu dodatne dlake ili dlaka, koje se pojavljuju na palpebralnoj konjunktivi i usmerene su ka površini oka. Dakle, to su dlake koje rastu ne s kože, već s konjunktive oka. Ova promena se može uočiti već kod mladih pasa i češća je na gornjem očnom kapku. Postoji rasna predispozicija i rase kod kojih se često može pojaviti ektopična cilija su: bokser, engleski i francuski buldog, ši-cu i zlatni retriver.
Koje simptome izaziva?
Ektopična cilija za posledicu može imati upalu rožnjače i pojavu čestih, upornih i dubokih oštećenja na rožnjači. Javlja se pojačano suzenje ili gnojav iscedak iz oka. Konjunktive su zažarene i otečene. Pas naglo zatvori oko ili navuče treći očni kapak da bi smanjio bol koji mu dlaka nanosi. Neretko češe obolelo oko.
Kako se uklanja ektopična cilija?
Ektopičnu ciliju nije lako uočiti, posebno kod pasa koji su nesaradljivi ili imaju izražen otok konjunktive. Teško ju je uočiti ako je dlaka psa svelte boje, pa je i cilija identična – svetla. Ukoliko se posumnja na ovu pojavu, palpebralnu konjunktivu treba pažljivo pregledati pod uveličanjem slit lampe ili operacionog mikroskopa.
Ektopičnu ciliju treba ukloniti i uništiti dlačni folikul. Manuelna epilacija dlake, bez trajnog uklanjanja dlačnog folikula, pruža samo privremeno rešenje. Za 4-6 nedelja će ponovo nići dlaka i ponovo će izazivati iritaciju rožnjače. Dlačni folikul se uklanja krioterapijom, elektroepilacijom ili hirurški.
Trihijaza (Trichiasis)
Šta je trihijaza?
Trihijaza predstavlja pojavu pri kojoj dolazi do kontakta između dlaka kože koja se nalazi u blizini oka i rožnjače. Dlake koje dospevaju na površinu oka mogu biti i s kapaka, medijalnog očnog ugla ili nosnog nabora. Ova pojava može biti unilateralna ili bilateralna, kao i urođena ili stečena.
Rasnu predispoziciju za trihijazu imaju koker španijel, ši-cu, mops i minijaturna pudla. Trihijaza je česta pojava kod rasa pasa s „viškom“ kože na glavi, poput šar-peja, buldoga, psa svetog huberta i pasa rase čau-čau. Neka stečena anatomska patološka stanja, kao što su laceracije očnih kapaka ili entropijum, mogu posledično da dovedu do trihijaze.
Simptomi trihijaze
Pas ima izraženo suzenje (epifora), zatvara očne kapke ili žmirka. Može se razviti keratitis, sa ili bez pojave ulcera. Kao što entropijum može dovesti do trihijaze, trihijaza može zbog pojave bola i posledičnog grča očnih kapaka dovesti do sekundarnog entropijuma.
Kako se rešava problem trihijaze?
Kod pojedinih pacijenata dovoljno je samo redovno skraćivanje periokularnih dlaka. Nekada je neophodno trajno uklanjanje pojedinih dlačnih folikula krioepilacijom. Ukoliko je entropijum uzrok trihijaze, preporučuje se hirurško rešavanje entropijuma. Kod rasa pasa, kod kojih postoje prekomerni nabori kože na glavi, vrši se hirurško uklanjanje viška kože ili se privremeno stavljaju šavovi kojima se koža kapaka odmiče od površine rožnjače (uglavnom kod štenadi i mladih pasa).
Ukoliko u oko dospevaju dlake s nosnog nabora, vrši se hirurška korekcija te regije. Ako je uzrok trihijaze laceracija očnog kapka, mora se izvršiti korektivna hirurgija kapka, uz obraćanje posebne pažnje na pravilnu apoziciju krajeva ruba kapka.