Glaukom predstavlja stanje u kom dolazi do povećanja intraokularnog pritiska preko 25 mmHg. Glaukom može biti primaran ili sekundaran. Primarni glaukom je genetski prenosiv, uslovljen je anatomskim i fiziološkim karakteristikama oka, tačnije promenama na sistemu oka koji je zadužen za oticanje i drenažu produkovane očne vodice. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica određenih bolesti oka koje dovode do gubitka funkcije drenažnog sistema oka (najlešće kao posledica tumora oka, upale oka, perforacije rožnjače, katarakte…) Kod mačaka je čest sekundarni glaukom.
Kako vlasnik može da primeti glaukom?
Povećanje količine očne vodice dovodi do posledičnog povećanja dimenzija oka (buftalmus), promene boje oka – oko deluje zamućeno, beličasto do plavo, a životinja može da ispoljava bolnost češanjem i trljanjem pogođenog oka. Ukoliko se radi o hroničnim slučajevima (koji dugo traju) usled pritiska na očni nerv može doći do apsolutnog slepila.
Da li je moguća terapija?
Pri postavljanju dijagnoze, bitno je utvrditi da li se radi o primarnom ili sekundarnom glaukomu. U oba slučaja su uključene kapi za kontrolu intraokularnog pritiska. Ono što je bitno uvek napomenuti vlasniku, da medikamentozna terapija predstavlja samo privremeno rešenje, jer kapi mogu da imaju terapijsko dejstvo samo određeni vremenski period. Nakon toga je potrebno uraditi hirurgiju, koja se sastoji u sprečavanju dalje produkcije očne vodice, kao i u olakšavanju njenog oticanja, pri čemu se intraokularni pritisak redovno kontroliše. Ukoliko su promene već dovele do slepila, a oko je buftalmično (uvećano) i bolno, a kao takvo predstavlja izvor hronične inflamacije i nelagode životinji, oftalmolog može predložiti enukleaciju (hirurško uklanjanje očne jabučice).
Kako se manifestuje eozinofilni keratokonjunktivitis?
Eozinofilni keratokonjunktivitis, koji predstavlja autoimuno oboljenje rožnjače s nakupljanjem eozinofilnog infiltrata, manifestuje se pojavom beličastih naslaga na rožnjači. Vlasnici najčešće promenu primete kao postojanje zamućenja ili beličastih naslaga na oku (tačnije na površini rožnjače), koja se vremenom širi i zauzima sve veću površinu rožnjače. Boja može da varira od bele do beličasto-žućkasta, a na rožnjači uočavamo i prisustvo krvnih sudova (neovaskularizaciju).
Ovo oboljenje se u literaturi dovodi u vezu sa Herpes virusnom infekcijom.
Kako se uspostavlja dijagnoza eozinofilnog keratokonjunktivitisa?
Nakon kompletnog oftalmološkog pregleda, veterinarski oftalmolog će pristupiti uzimanju uzorka za citologiju. Na citološkom preparatu je potrebno pronaći eozinofile, mada negatian citološki nalaz ne isključuje ovo oboljenje.
Da li je moguće izlečenje?
Kompletno izlečenje oka tj. rožnjače nije moguće, ali se bolest korišćenjem imunosupresivnih kapi može redukovati i držati pod kontrolom. Nakon nekog perioda moguće je da će terapija morati da se modifikuje, da se lek promeni, uvede novi medikament ili primenjuje kombinacija nekoliko lekova. Bolest se uz odgovarajuću terapiju, redovne kontrole i odgovornog vlasnika može uspešno kontrolisati.
Ulceri predstavljaju ,,rane’’ na površini rožnjače. Mogu da nastanu kao posledica infekcije Herpes virusom i/ili Hlamidijom, usled postojanja entropijuma (kada se očni kapci uvrću prema površini rožnjače i mehanički je oštećuju, ostavljajući posledično ulcerozne promene), kao posledica povrede i traume oka stranim telima.
Ono što vlasnik kod svog ljubimca najčešće primeti jeste da je oko, koje ima ulcer, drugačije boje. Životinja to oko može češati i trljati, žmirkati i ili oko držati u potpunosti zatvoreno (blefarospazam). Periokularna regija i površina kapaka je vlažna usled pojačanog suzenja (epifora), a moguće je da se uoči i iscedak žute do žuto-zelene boje, koji u potpunosti slepljuje kapke.
Koje su komplikacije ulcera?
Ulceri mogu biti različiti po svojoj ,,ozbiljnosti“, odnosno, mogu zahvatati različite dubine rožnjače. Mogu biti površinski (superficijalni), stromalni ili su oštećenja ekstenzivna i ogoljena je descemetove membrane (poslednji sloj rožnjače). Takođe, ulceri mogu biti i inficirani (kontaminirani bakterikama i njihovim produktima), pri čemu dolazi do topljenja (malacije rožnjače).
U zavisnosti od tipa ulcera, odnosno dubine rožnjače koja je zahvaćena, kao i od prisustva (ili odsustva mikroorganizama) ulceri mogu biti u potpunosti sanirani bez vidljivih posledica, ali se na mestu ozbiljnijih ulcera (nakon zaceljenja) može uočiti beličasto tkivo – ožiljak. Ponekad se usled postojanja ulcera, javlja i intraokularna upala - uveitis, koja zahteva dodatnu terapiju.
Kao najteža komplikacija javlja se perforacija oka (rožnjače) sa posledičnim isticanjem očne vodice i sužavanjem prednje očne komore. Ova komplikacija, ukoliko se što pre hirurški ne zbrine, vodi u drudge ozbiljne komplikacije (uveitis, glaukom, endoftalmitis), koje uzrokuju gubitak vida i oka kao organa.
Kako se sprovodi lečenje ulcera?
Terapija ulcera je topikalna (stavljanje kapi u oko), ali i kombinovana – hirurška i medikamentozna. Ukoliko su ulceri nastali kao posledica Herpes virusne i Hlamidijalne infekcije, veterinar oftalmolog će predložiti sistemsku terapiju antivirusnim lekovima i antibioticima. Uvek je bitno odrediti primarni razlog nastanka ulcera, kao i dubinu i stepen oštećenja rožnjače.
Ukoliko su defekti superficijalni, mogu lako zarasti uz samo primenjivanje antibiotiskih kapi. Ukoliko se radi o dubokom stromalnom ulceru ili descemetocele, koji su uglavnom kontaminirani sa mikroorganizmima, oftalmolog će predložiti hirurgiju rožnjače, pri čemu se koriguje defekt.
Ako je razlog nastanka ulcera postojanje entropijuma, uz hirurgiju rožnjače se radi hirurgija entropijuma (plastika kapaka kojom se oni vraćaju u fiziološki položaj). Ukoliko se ulcer na vreme primeti i sanira, prognoze su dobre.
Kornealni sekvestar, odnosno, sekvestar na rožnjači predstavlja tamno prebojeno područje, odvojenog, nekrotizovanog tkiva rožnjače. Najčešće se javlja kod mačaka, dok se kod pasa nalazi retko. Kod mačaka je najčešće prisutan kao posledica Herpes virusne infekcije.
Primećeno je da egzotične, brahicefalične mačke, često imaju ovaj problem. Anatomija orbite i kapaka (plitka orbita, izbačene očne jabučice, iritacija dlakama s kapaka i prisustvo entropijuma) dovode do pojave sekvestra.
Šta vlasnik može da primeti kod mačke sa sekvestrom rožnjače?
U početku može da se javi blago do izraženo suzenje, žmirkanje i zatvaranje oka. Vlasnik primeti da rožnjača menja boju, postaje zamućena, a kasnije da se na rožnjači pojavljuju tamna područja. Kornealni sekvestar je žuto-braon, do katran crne boje i može da zauzima manja područja na rožnjači ili da pokriva većinu njene površine.
Nakon ,,otpadanja’’ sekvestra ostaje ulcer (rana, čir) na rožnjači, pa se zatim formira na istom mestu novi sekvestar. Nekada odvajanjem dubokog sekvestra nastaje perforacija rožnjače i isticanje očne vodice iz oka sa brojnim komplikacijama.
Kako se rešava problem kornealnog sekvestra?
Terapija kornealnog sekvestra je hirurška. Pored toga, potrebno je terapirati i Herpes virusnu infekciju, ukoliko se utvrdi da je sekvestar nastao kao posledica infekcije. Ako je razlog anatomija kapaka i prisustvo entropijuma, potrebno je uraditi i blefaroplastiku (hiruršku sanaciju problema kapaka), pri čemu se isključije dalje iritabilno dejstvo dlačica s kapaka na rožnjaču.
Brojne bolesti oka, kao i sistemske bolesti mogu uzrokovati iznenadno slepilo kod pasa. Srećom, mnoga od ovih stanja su reverzibilna i lako se leče ako se dijagnostikuju u ranoj fazi bolesti. Svako iznenadno slabljenje ili gubitak vida treba što pre prijaviti oftalmologu.
Prolapsus žlezde trećeg očnog kapka (,,Cherry eye’’) je stanje pri kojem lakrimalna (suzna) žlezda trećeg očnog kapka ispada iz svog normalnog položaja, što izaziva njeno oticanje i gubitak sekretorne funkcije. Žlezda trećeg očnog kapka ima značajnu ulogu u proizvodnji suznog filma.
Njena veza, koja je drži u fiziološkoj poziciji nije čvrsta, i zato ponekad ona ,,isadne’’ iz svoje pozicije, otekne i smesti se u samom medijalnom očnom uglu. Postoje rase pasa, koje su sklone ovoj patologij, mada se može javiti kod svih rasa pasa i kod mešanaca. Ponekad se pojavi prvo na jednom oku, a ubrzo i na drugom, ali nije neobično da samo jedno oko ima ovaj problem.
Očni kapci predstavljaju značajnu zaštitu svih struktura oka. Svaka anomalija očnih kapaka (laceracija, tumori, anatomski defekti) može dovesti do gubitka njihove funkcije, a rožnjača tada postaje izložena negativnim uticajima spoljne sredine. Ožiljno tkivo na kapku posle zarastanja povrede ili tumori kapaka mogu dovesti do mehaničkih povreda rožnjače. Svako uvrtanje kapaka ka očnoj jabučici može dovesti do ozbiljnih ozleda rožnjače (ulcera), pojave krvnih sudova i ožiljnog tkiva, a to su sve promene koje ugrožavaju prozirnost rožnjače - dakle i vid, ali i zdravlje čitavog oka, jer je rožnjača prvi omotač oka okrenut ka spoljnoj sredini, koji štiti unutrašnje strukture oka.
Entropijum kod pasa
Entropijum predstavlja uvrtanje očnih kapaka ka površini oka. Može biti zahvaćen gornji, donji očni kapak ili oba. Može se ispoljiti na jednom oku, a posle izvesnog vremena na drugom. Pojedine rase su sklone entropijumu. Kada se uvrnu očni kapci, trepavice i dlake sa očnih kapaka mehanički oštećuju rožnjaču.
Kako se uočava entropijum?
Ovo stanje dovodi do pojave bolnog oka, pa vlasnik može primetiti da pas žmirka, pojačano suzi ili krmelja. Nekada psi drže oko zatvoreno, a kada vlasnik silom otvori oko može primetiti belu rožjaču (ovo je posledica iritacija oka, što dovodi do otoka rožnjače, koja tada menja boju u plavičastu ili beličastu).
Koje su posledice entropijuma?
Entropijum može dovesti po pojave ulcera na rožnjači, koji ponekad mogu biti izuzetno duboki, pa može nastati perforacija rožnjače, odnosno izlivanje očne vodice, kao i uzrokovati druge posledične komplikacije. Kod nekih pasa se uočava ožiljno tkivo (beličasto), kao i krvni sudovi ili tamni pigment kao posledica hronične iritacije. Rožnjača može da toliko izgubi svoju prozirnost, da nije moguće uočiti šarenicu niti zenicu posmatranjem oka psa.
Kako se sanira entropijum?
Kod vrlo mladih pasa može se izvršiti privremeno postavljanje šavova kako bi se korigovao entropijum. Nekada je nakon toga, sazrevanjem psa, moguće spontano korigovanje entropijuma. Uglavnom je neopodna hirurgija za rešavanje problema entropijuma, a svaka rasa (i svaka individua unutar rase) zahteva poseban pristup i pažljiv odabir hirurške procedure. Kod nekih rasa pasa (šar pei, čau čau, engleski buldog) je potrebno obaviti kombinovane operacije kako bi se ispravio entropijum. Kod nekih rasa je entropijum prisutan na samo jednom delu kapka, pa je potpuno drugačiji pristup sanaciji problema (npr. medijalni entropijum kod mopsa). Videti više o operaciji entropijuma kod pasa u odeljku ,,Hirurgija entropijuma’’.Entropijum kod mladog psa rase kane korso (strelica). Pas pokazuje znake iritacije oka (suzi i žmirka).Mačke isto mogu imati problem sa entropijumom. Neke rase mačaka su sklone entropijumu
Ektropijum kod pasa
Ektropijum predstravlja izvrtanje očnih kapaka ka spolja. Ovo stanje može dovesti do hronične iritacije oka usled prekomerne izloženosti rožnjače i konjunktive spoljnoj sredini i preteranog isušivanja oka. U terapiji je obično dovoljno samo ukapavanje veštačkih suza da bi se smanjila nelagoda. U nekim slučajevima može biti potrebna hirurška korekcija. Kod nekih rasa pasa je česta pojava kombinacije entropijuma i ektropijuma na istom očnom kapku, samo u različitim delovima kapka.
Tumori (neoplazije) očnih kapaka
Pojava neoplazija na očnim kapcima može dovesti do iritacije rožnjače, pojave ulcera i ožiljaka na rožnjači. Tumor može uništiti rub kapka, pa i čitav očni kapak. Većina tumora očnih kapaka kod pasa je benigna i dovoljno je samo hirurški ih ukloniti. Ukoliko je rub očnog kapka oštećen, treba ga hirurški rekonstruisati, da bi kapak nastavio da obavlja svoju ulogu. Ponekad se na očnim kapcima mogu javiti maligne neoplazije, koje zahtevaju agresivnu medicinsku i hiruršku terapiju.Često tumori očnih kapaka ne liče vlasnicima na neke neoplastične procese, a ponekad neki upalni procesi (bakterijski, parazitski, autoimuni) liče na neoplazije.Da bi znali da li je u pitanju neoplazija, da li je benigna ili maligna, može se uzeti uzorak tkiva za citološko ispitivanje ili biopsija za patohistološku analizu. Najsigurnije je nakon hirurškog uklanjanja masu poslati na patohistološki pregled da bi se postavila dijagnoza, i ukoliko je neophodno, uključila dodatna terapija. Tumor očnog kapka kod pasa
Upala očnih kapaka
Zašto dolazi do upale očnih kapaka?
Upala očnih kapaka (Blepharitis) može biti fokalni (hordeolum i granulomatozni blefaritis), pri čemu dolazi do upale jedne ili više Meibomovih žlezda, ali može da se razvije i kao difuzni problem, koji uzrokuje inflamaciju cele margine očnih kapaka. Može se javiti kao primarni problem, ali i kao jedna od manifestacija generalizovanog oboljenja kože. Shodno tome, uzroci blefaritisa su isti kao i uzroci dermatitisa. Mogu biti infektivne prirode uzrokovani parazitima (Demodex, Sarcoptes, larve Cutebre, larve Hipoderme), bakterijama (Staphylococcus spp, Streptococcus spp. i druge), gljivicama (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes i Malassezia pachydermatis), kao i nekim protozoama (Leishmania infantum). Uzroci su često imunološke prirode, od alergija do autoimunih bolesti, kao i vaskularne i nutritivne prirode.
Kako prepoznati upalu očnih kapaka?
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od uzročnika i dužine trajanja bolesti. Od simptoma se najčešće javljaju izražen otok i crvenilo očnih kapaka, žmirkanje i suzenje. Često je blefaritis praćen i upalom konjunktive (blepharoconjunctivitis). U kliničkoj slici se mogu javiti i periokularna alopecija (gubitak dlake oko očiju), čvorići, erozije, ljuspe, kraste i ožiljci na kapcima. Psi pokušavaju da češu kapke šapama ili trljaju oči o nameštaj.
Terapija upale očnih kapaka
Da bi terapija bila uspešna, mora se utvrditi tačan uzročnik bolesti. Ukoliko se sumnja na bakterijski ili gljivični blefaritis, radi se citološki i mikrobiološki pregled. Demodeks se dijagnostikuje struganjem kože, a lajšmanija serološkim ili PCR testom. Atopijski dermatitis se potvrđuje intradermalnim kožnim testom, a autoimune bolesti histopatološkim pregledom uzorka tkiva uzetog biopsijom. Svaki uzročnik ima svoju specifičnu medikamentoznu terapiju, koja može biti lokalna i/ili sistemska. Dužina terapije zavisi od uzroka i može trajati mesecima, pa čak i doživotno (autoimuna oboljenja)
Distihije
Šta su distihije?
Distihije su dodatne (prekobrojne i patološke) trepavice koje izlaze iz otvora Meibomovih žlezda, na samom rubu očnih kapaka. Ovo je često nasledno oboljenje pasa i pojavljuje se kao problem već u prvim mesecima starosti životinje. Poznato je da postoji rasna predispozicija, tako da najčešće obolevaju koker španijeli, bokseri, engleski buldozi, jorkširski terijeri i psi rase ši-cu.
Simptomi koje ispoljava pas sa distihijama
Distihijaza ne mora izazvati probleme s okom, ali može, što zavisi od dužine, broja i pravca pružanja tih prekobrojnih trepavica. Ukoliko trepavice mehanički oštećuju površinu oka, javiće se blefarospazam (nevoljno treptanje i grčenje očnih kapaka), pojačano suzenje i, neretko, keratitis i ulcer rožnjače.
Kako se rešava problem distihija?
Ukoliko prave problem, dlake se moraju ukloniti, a dlačni folikuli trajno uništiti. Ručna depilacija predstavlja samo trenutno rešenje, zato se mora trajno ukloniti dlačni folikul, a to postižemo smrzavanjem dlačnog folikula (krioepilacijom) ili uništavanjem dlačnog folikula elektrolizom. Lasersko uništavanje distihija, termokauterizacija ili hirurška resekcija dlačnih folikula se ne preporučuje, zbog mogućnosti oštećenja ruba očnih kapaka i posledičnog razvoja ulcera na rožnjači.
Ektopična cilija (trepavica)
Šta je ektopična cilija?
Ektopična cilija predstavlja pojavu dodatne dlake ili dlaka, koje se pojavljuju na palpebralnoj konjunktivi i usmerene su ka površini oka. Dakle, to su dlake koje rastu ne s kože, već s konjunktive oka. Ova promena se može uočiti već kod mladih pasa i češća je na gornjem očnom kapku. Postoji rasna predispozicija i rase kod kojih se često može pojaviti ektopična cilija su: bokser, engleski i francuski buldog, ši-cu i zlatni retriver.
Koje simptome izaziva?
Ektopična cilija za posledicu može imati upalu rožnjače i pojavu čestih, upornih i dubokih oštećenja na rožnjači. Javlja se pojačano suzenje ili gnojav iscedak iz oka. Konjunktive su zažarene i otečene. Pas naglo zatvori oko ili navuče treći očni kapak da bi smanjio bol koji mu dlaka nanosi. Neretko češe obolelo oko.
Kako se uklanja ektopična cilija?
Ektopičnu ciliju nije lako uočiti, posebno kod pasa koji su nesaradljivi ili imaju izražen otok konjunktive. Teško ju je uočiti ako je dlaka psa svelte boje, pa je i cilija identična - svetla. Ukoliko se posumnja na ovu pojavu, palpebralnu konjunktivu treba pažljivo pregledati pod uveličanjem slit lampe ili operacionog mikroskopa. Ektopičnu ciliju treba ukloniti i uništiti dlačni folikul. Manuelna epilacija dlake, bez trajnog uklanjanja dlačnog folikula, pruža samo privremeno rešenje. Za 4-6 nedelja će ponovo nići dlaka i ponovo će izazivati iritaciju rožnjače. Dlačni folikul se uklanja krioterapijom, elektroepilacijom ili hirurški.
Trihijaza (Trichiasis)
Šta je trihijaza?
Trihijaza predstavlja pojavu pri kojoj dolazi do kontakta između dlaka kože koja se nalazi u blizini oka i rožnjače. Dlake koje dospevaju na površinu oka mogu biti i s kapaka, medijalnog očnog ugla ili nosnog nabora. Ova pojava može biti unilateralna ili bilateralna, kao i urođena ili stečena. Rasnu predispoziciju za trihijazu imaju koker španijel, ši-cu, mops i minijaturna pudla. Trihijaza je česta pojava kod rasa pasa s „viškom“ kože na glavi, poput šar-peja, buldoga, psa svetog huberta i pasa rase čau-čau. Neka stečena anatomska patološka stanja, kao što su laceracije očnih kapaka ili entropijum, mogu posledično da dovedu do trihijaze.
Simptomi trihijaze
Pas ima izraženo suzenje (epifora), zatvara očne kapke ili žmirka. Može se razviti keratitis, sa ili bez pojave ulcera. Kao što entropijum može dovesti do trihijaze, trihijaza može zbog pojave bola i posledičnog grča očnih kapaka dovesti do sekundarnog entropijuma.
Kako se rešava problem trihijaze?
Kod pojedinih pacijenata dovoljno je samo redovno skraćivanje periokularnih dlaka. Nekada je neophodno trajno uklanjanje pojedinih dlačnih folikula krioepilacijom. Ukoliko je entropijum uzrok trihijaze, preporučuje se hirurško rešavanje entropijuma. Kod rasa pasa, kod kojih postoje prekomerni nabori kože na glavi, vrši se hirurško uklanjanje viška kože ili se privremeno stavljaju šavovi kojima se koža kapaka odmiče od površine rožnjače (uglavnom kod štenadi i mladih pasa). Ukoliko u oko dospevaju dlake s nosnog nabora, vrši se hirurška korekcija te regije. Ako je uzrok trihijaze laceracija očnog kapka, mora se izvršiti korektivna hirurgija kapka, uz obraćanje posebne pažnje na pravilnu apoziciju krajeva ruba kapka.
Glaucoma is a combination of several pathological conditions of the eye, which progressively advance, leading to weakening of sight, and resulting in characteristic changes in the optic nerve, and are always associated with increased intraocular pressure. In veterinary medicine, it is one of the most common causes of vision loss.
Glaukom predstavlja kombinaciju više patoloških stanja oka, koja progresivno napreduju, utiču na slabljenje vida i dovode do karakterističnih promena na očnom nervu, a uvek su u vezi sa povišenim očnim pritiskom. U veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najčešćih uzroka gubitka vida.
Bolest suvog oka kod pasa predstavlja progresivno zapaljensko stanje rožnjače i konjunktive izazvano manjkom suza, usled smanjenog kvaliteta i/ili količine suznog filma (izrazito mala proizvodnja suza).
Suzni film pokriva površinu oka, a sastoji se od 3 komponente: vodene, lipidne i mukoidne. Ove slojeve suznog filma stvaraju suzne žlezde, žlezde kože kapaka i konjunktive. Svako stanje koje utiče na ove strukture, može dovesti do promene kvaliteta suznog filma. Poremećaji suznog filma se često susreću kod pasa sa sezonskim alergijama i alergijama na hranu, tako da kućne ljubimce sa tim problemima i izgledom „crvenih očiju“ treba odvesti kod oftalmologa, koji će proveriti kvalitet suznog filma. Budući da suzni film pruža hranjive materije, antimikrobnu zaštitu i kiseonik površini oka, nedostatak suza je ozbiljan oftalmološki problem kod pasa, koji može dovesti do teških patologija rožnjače i gubitka vida
Zašto se javlja bolest suvog oka?
Razlozi za nastanak bolesti suvog oka su brojni i bolest se može javiti kao posledica autoimunih i alergijskih stanja, nekih infektivnih bolesti, endokrinih bolesti (hipotireoidizam, kušing, dijabetes), neuroloških poremećaja, usled dejstva toksina ili nekih medikamenata (sulfo preparati). U prošlosti se žlezda trećeg očnog kapka uklanjala posle prolapsusa. Danas se zna da se kod tih pasa kasnije u životu razvija bolest suvog oka. Zbog poznatih komplikacija koje nastaju usled odstranjivanja žlezde, radi se repozicija prolabirane žlezde (žlezda se ne odseca, već se vraća u fiziološki položaj i fiksira) da bi ona nesmetano nastavila da obavlja svoju ulogu u proizvodnji suznog filma.
Postoje rase pasa sklone ovoj bolesti (mopsevi, engleski buldozi, jorkširski terijeri, bišoni, maltezeri), a bolest suvog oka se češće dijagnostikuje kod pasa srednje životne dobi ili starijih pasa. Kod mladih pasa se može uočiti često kao posledica urođenog nedostatka žlezda koje proizvode suze.
Kako prepoznati bolest?
Bolest suvog oka kod pasa
Vlasnici primećuju da se kod psa često pojavljuje zažarenost (crvenilo) konjunktiva i pojava iscedka iz oka, koji je često gnojav. Bez suza kao zaštitne komponente oka, dolazi do poremećaja mikroflore oka i to je razlog pojave iscedka, povremenog učestalog žmirkanja, češanja i zatvaranja oka. Posle antibiotskih kapi ili masti, stanje se poboljša, a zatim se nakon kraćeg ili dužeg vremena ponovo pogorša. Često se na rožnjači oka pojavljuju ulceri (čirevi), koji se komplikuju i mogu dovesti do perforacije rožnjače. Na rožnjači se mogu uočiti krvni sudovi i ožiljci, (pa vlasnik uočava crvenu ili plavičastu rožnjaču) kao i taloženje tamnog pigmenta, pa vremenom ona postaje neprozirna.
Promene su najčešće prisutne na oba oka, ali su različitog intenziteta. Posebna forma bolesti suvog oka se zove ,,neurogena bolest suvog oka’’. Usled poremećene inervacije oka, dolazi do pojave veoma izražene bolesti suvog oka koju prati suva i ispucala nozdrva sa iste strane lica gde je i obolelo oko.
Kako pomoći psu koji ima bolest suvog oka?
Bolest je značajno na vreme prepoznati, pre no što nastupe ireverzibilne promene na rožnjači. Ukoliko primetite da vaš ljubimas često ima probleme sa očima, krmeljanje, gnojav iscedak, žmirkanje i crvenilo konjunktiva, potražite pomoć veterinarskog oftalmologa.
On će dijagnostikovati bolest i prepisati lakrimomimetike i lubrikante. U terapiji treba biti istrajan. Posle kratkog perioda od uključivanja medikamentozne terapije ćete primetiti da pas postaje znatno komforniji, da se zdravlje oka značajno menja na bolje i da nema više potrebe za stalnim uzimanjem brisa i menjanjem antibiotskih terapija. Neki pacijenti ne reaguju na lekove, pa se može sprovesti specifični hirurški zahvat-transpozicija parotidnog kanala.
Transpozicija parotidnog kanala podrazumeva premeštanje pljuvačnog kanala na donji kapak očiju (on se smešta u donju konjunktivalnu vreću), tako da pljuvačka može kontinuirano vlažiti površinu oka.
Glaukom može biti primaran ili sekundaran. Primarni glaukom je genetski prenosiv, uslovljen je anatomskim i fiziološkim karakteristikama oka, tačnije promenama na sistemu oka koji je zadužen za oticanje i drenažu produkovane očne vodice. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica određenih bolesti oka koje dovode do gubitka funkcije drenažnog sistema oka (najlešće kao posledica tumora oka, upale oka, perforacije rožnjače, katarakte…) Kod mačaka je čest sekundarni glaukom.
